Da li verujemo prevenciji u onkologiji?

Šta je suština prevencije malignih tumora?
Dijagnoza bolesti u početnom stadijumu doprinosi većem terapijskom uspehu, ali je prevencija razvoja maligniteta značajno važnija. Preventivno delujemo:

• redovnim godišnjim preventivnim pregledima
• usvajanjem korisnih životnih stilova i menjanjem štetnih navika
• vanrednim kontrolama u slučaju razvoja tegoba i poštovanjem preporučenih dijagnostičkih procedura
• dijagnostikom i pravilnim lečenjem premalignih bolesti (prekanceroze)
• redovnim kontrolama posle završenog lečenja premalignih bolesti

Da li smo zaboravili da je bolje sprečiti nego lečiti?
Ukoliko ste imali u okruženju osobu koja je živela po svim zdravim principima i išla na redovne lekarske kontrole, a ipak obolela od maligniteta – logično je da gubite poverenje u mogućnost prevencije.
Mi ne znamo kakva su genetska opterećenja postojala kod ovih ljudi i kakvog kvaliteta je bio njihov odbrambeni mehanizam na svakodnevne stresore. Svaki čovek jeste poseban: od nasleđa, učestalih mutacija gena, umanjene sposobnosti tela da „popravlja“ loše procese na genima, umanjene oksigenacije ili povećane izloženosti štetnim materijama.Takođe je realna činjenica da je neka bolest u sasvim ranoj fazi „neuhvatljiva „ ili je preventivni pregled umanjenog kvaliteta, te dobijemo „lažno negativan“ nalaz i bolest u sasvim početnoj fazi može biti previđena. To je fenomen poznat u medicinskoj literaturi i statistici sa jako niskom realnom zastupljenošću.
Na vama je da se kontrolišete redovno i da u slučaju potrebe uradite i vanrednu posetu lekaru.
Rana dijagnoza premalignih stanja ili početnih stadijuma pojedinih malignih tumora, omogućava izlečenje u narednih 5 godina i od 100%. Korisno je da se podsetimo da je „sprečiti“ nemerljivo korisnije nego „lečiti“.

Kakva je statistika?
Statistika je upozoravajuća, ali su naša lična iskustva najznačajnija, jer se većina ljudi u svojoj porodici susrela sa dijagnozom maligne bolesti. Tada nam brojevi ne znače mnogo i svi znamo koliko je važna pravovremena, tačna dijagnoza i započinjanje adekvatne terapije na vreme.
Obolevanje od malignih bolesti je u celom svetu u porastu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije očekuje se da će do 2030. oko 25 miliona ljudi oboleti. Nije jednaka distribucija najčešćih malignih bolesti u svim regionima i ona zavisi i od ekonomske razvijenosti zemlje. Pojedini maligni tumori (npr. karcinom dojke i jajnika) najčešći su u ekonomski razvijenim zemljama. Hronične virusne infekcije su uzročnici smrtnih ishoda zbog maligniteta u 22% sl. u zemljama u razvoju i u 6% u razvijenim zemljama. U siromašnom svetu, gde nema sredstava za organizovani skrining i upražnjavanja zdravih stilova života, infekcija onkogenim tipovima humanih papiloma virusima je veoma učestala, a samim tim i stopa karcinoma grlića materice veoma visoka. Upravo ovakvu situaciju imamo poslednje decenije u Srbiji i većini zemalja u okruženju. Ipak, svakodnevnim izborom zdravog stila života, umesto navika koje nose povišen rizik za razvoj maligniteta, doprinosimo sopstvenom zdravlju.

Da li možemo izbeći neke faktore rizika za razvoj maligniteta?

Nezdrave životne navike koje nose najveći rizik za razvoj zloćudnih tumora: upotreba nikotina, alkohola, nepravilna ishrana (konzervirana i rafinisana hrana uz povećan unos šećera i trans- masti), toksične materije, gojaznost i odsustvo fizičke aktivnosti su u oko 50% slučajeva uzrok svih smrtnih ishoda zbog malignih tumora.
Faktori iz životne i radne sredine su brojni: izlaganje kože suncu i veštačkim izvorima svetla (solarijumi), pesticidi, herbicidi, zračenje, genetski modifikovana hrana, trans-estrogeni …
Jasno je da se pojedini faktori mogu izbeći svakodnevnim pravilnim izborima, ali postoje brojne štetne materije koje dospevaju u hranu i vodu, a da ne postoji standardni način uočavanja ovih štetnih materija, pa samim tim i nemamo mogućnost da ih izbegnemo.

Da li su virusi povezani sa razvojem karcinoma ?

Činjenica da mikroorganizmi mogu uzrokovati maligne tumore laicima je nedovoljno poznata. Infektivni virusni agensi se povezuju sa razvojem preko 20 % malignih tumora.
Humani papiloma virus (onkogeni tipovi HPV ) – uzrokuje rak grlića materice, anogenitalne karcinome, karcinome glasnica.
U toku su intenzivna istraživanja o ulozi ovog virusa u nastanku karcinoma pluća i dojke.
Kožni genotipovi HPV-a 5 i 8 mogu se smatrati visokorizičnim kod ljudi koji boluju od bradavičaste epidermodisplazije, jer se kod oko 30 % ovih bolesnika na koži izloženoj suncu može razviti planocelularni karcinom.
Humani herpes virus (HHV-8) povezuje se sa Kaposi sarkomom.
Virus hepatitisa B i C (HBV i HCV) – doprinosi razvoju hepatocelularnog karcinoma jetre.
Virus leukemije / limfoma humanih ćelija tipa 1 i 2 (HTLV-1 I HTLV-2) mogu uzrokovati leukemiju T limfocita odraslih
Epstein Barrov virus – uzročno se povezuje sa Burkitt-ovim limfomom , nazofaringealnim karcinomom, posttransplantacijskim limfomima i Hodkinovom bolešću.
Novija istraživanja povezuju humani endogeni retrovirus (HERV) sa nastankom seminoma, raka dojke, karcinoma ovarijuma, melanoma, raka prostate i mijeloproliferativnih bolesti.

Virusnu infekciju ne možemo izbeći. Takođe ne znači da će svaka osoba koja ima infekciju pojedinim virusom razviti malignu bolest. I na ovom mestu su genetika i zdrave životne navike isprepleteni. Imunizacija je primarni način prevencije virusne infekcije, ukoliko postoji adkevatna vakcina za pojedinu vrstu virusa.

Da li se maligne bolesti nasleđuju?
Postojanje brojnih slučajeva maligih tumora u porodici: kako izbeći paniku i znati koliko često i šta treba da se kontrolišemo?

Ovo pitanje je izvor brojnih nedoumica, a veoma često i uznemirujuće brige za sopstveno zdravlje i zdravlje potomaka. Na našem sajtu imate dodatni upitnik za sve žene u čijim je porodicama bilo troje ili više obolelih od neke maligne bolesti. Uvek je dobro razgovarati sa starijim članovima porodice koji duže pamte i zapisati ove slučajeve radi efikasnijeg pravljenja plana za preventivne preglede. Treba razgovarati sa onkologom i napraviti po potrebi genetsko savetovanje. Dobra vest je da i pored brojnih slučajeva karcinoma u porodici, osoba ne mora nikada da oboli.
Istina je da se maligne bolesti ne nasleđuju! Nasleđuje se mutirani gen koji znači postojanje povećanog rizika za razvoj pojedinih vrsta malignih tumora. Ovi maligniteti vezani za mutacije na genima nazivaju se „familijarne ili nasledne maligne bolesti“. Istovremeno, brojni geni upravljaju svakodnevno procesima popravki ili reparacija mutacija i utiči da se bolest ne ispolji. I upravo u očuvanju ovih zaštitnih funkcija „dobrih“ gena veliku ulogu imaja zdrav stil života.
Znanje subspecijaliste onkologa služi i tome da se naši pacijenti nauče kako da postupe ukoliko imaju familijarna opterećenja. Jedna od čestih situacija u praksi je pitanje o mestu preventivnog uklanjanja jajnika ili dojki kod žena sa potvrđenim BRCA 1,2 mutacijama.

Šta može da preduzme svako od nas ?

• prevenciji je ključna i zato se kontrolišite redovno
• upoznajte se sa faktorima rizika za nastanak maligniteta, napravite listu vaših ličnih faktora rizika i napravite plan za njihovu redukciju ili eliminaciju
• razmislite šta je vaš način za redukciju stresa i na koji način se suočavate sa njim
• promena stila života: svakodnevno opuštanje, šetnja, fizička aktivnost, dobar ritam dana-noći, ishrana, vežbe disanja i kreativne aktivnosti
• razmislite da li nečemu koriste emocije poput osuđivanja, zameranja, ljubomore, zavisti… i pokušajte da ih zamenite pozitivnim razmišljanjima i emocijama koje će vas radovati
• napravite malu mapu genetskog stabla prema srodstvu i vrsti malignog tumora za koje znate u vašoj familiji i konsultujte onkologa ukoliko ste zabrinuti i zajedno napravite plan.